Podelite objavu
U ponedeljak, 23. januara u 18h u prostorijama Psihosfera centra, Jug Bogdanova broj 2, u Nišu, održano je prv0 predavanje u organizaciji Tima za edukaciju Organizacije Dan. Predavanje je namenjeno roditeljima dece koja se obrazuju po IOP-u, a pozvani su i lični pratioci dece.
Da li inkluzija u obrazovanju predstavlja školu po meri deteta, ili dete po meri škole? Da li se zakonom propisano podrazumeva, ili mora da se zahteva? Da li je IOP „izgovor da dete radi manje, ili je to uputstvo da postigne više“? Sa čime se nosi roditelj, a sa čime dete u jednoj tako jednostavnoj, a u isto vreme izazovnoj, svakodnevnoj životnoj epizodi zvanoj „odlazak u školu“?
Na ova pitanja, a kroz lični primer dobre prakse, odgovara lekar i Oliverova mama – Biljana Stojanović.
Kao roditelji dece sa autizmom, vrlo često od sagovornika sa duge strane, a koji je predstavnik sistema, u ovom slučaju školskog, čujemo rečenicu: “Mi nismo spremni za inkluziju.” Ni mi roditelji nismo bili spremni za decu sa autizmom, pa smo ih dobili, prihvatili, živimo sa njima. Učimo u hodu, zato hajde da učimo zajedno, da ne gubimo vreme i ne trošimo život na izgovore. Kao roditelji dece sa autizmom, mi smo advokati i ambasadori svoje dece, naš stalni zadatak je da zastupamo najbolje interese svoje dece. To podrazumeva informisanje i podučavanje ljudi iz naše neposredne okoline, izmedju ostalog i insistiranje na inkluzivnom jeziku. Imajući ovo u vidu, malo smo se poigrali naslovom ovog predavanja, ironično a istinito: ko je zapravo ovde autističan?!
Poslednjih godina Biljana je kao član Oliverovog tima za podršku u učenju u OŠ “Učitelj Tasa” u Nišu, aktivni učesnik u procesu inkluzivnog obrazovanja. Svojim ličnim zalaganjem, kroz intezivan rad sa školom, zastupanjem svoga deteta i njegovih interesa, javnim delovanjem, insistiranjem na razvijanju i pružanju usluga i podrške, zalaže se za poboljšanje položaja sve dece sa autizmom u obrazovnom sistemu i za razvoj inkluzivne kulture.
Uloga roditelja i ovom segmentu života deteta sa autizmom je veoma važna. Informacije koje roditelj daje školi i drugim roditeljima dece vršnjaka je od ogromnog značaja, kako bi svi zajedno, dobro informisani i umreženi, bili odgovarajuća podrška detetu sa autizmom. U takvoj podržavajućoj i podsticajnoj sredini, gde se dete oseća dobro i sigurno, razvoj i napredak je neizbežan, kako za dete sa autizmom, tako i za svu ostalu decu. Uče svi jedni od drugih: kao što dete sa autizmom uči od učitelja i nastavnika i od tipične dece, tako i od deteta sa autizmom uče tipična deca, učitelji i nastavnici.
Ovakav model druženja i podrške roditeljima je već ostvaren u centru Psihosfera. Biljana je održala nekoliko, veoma posećenih radionica o inkluziji u praksi i time osnažila veliki broj roditelja da se aktivno uključe u izazov inkluzivnog obrazovanja. Nedavno su se Oliver, Biljana i njihova porodica pridružili našem udruženju i rodila se ideja, da svoju školsku priču ispričaju i roditeljima iz našeg udruženja. Pričali smo o zakonskoj regulativi, upisu u školu, tranziciji iz vrtića u predškolsko, iz predškolskog u prvi razred i kako Oliverovi školski dani teku do trećeg razreda. Kako napraviti plan i program u skladu sa detetovim razvojnim nivoom i interesovanjima, a u isto vreme pratiti školsko gradivo i omogućiti detetu da stekne nova iskustva u skladu sa svojim mogućnostima. Pokazala je taktike, metode i primere, kroz konkretne situacije i materijale koje Oliver koristi u radu u školi, kako se naučeno na tretmanima sa terapeutima koristi u učionici, primeti iz metoda kao što su ABA, PECS, TEACCH, kako se rešavaju izazovna ponašanja. Njen pristup školovanju će vas ohrabriti, naterati da razmislite, istražite i na kraju donesete zaključak- šta je najbolje rešenje za moje dete?
Nadamo se da je prisutne roditelje Biljanina i Oliverova priča inspirisala, da ćete doći do potencijalnih rešenja i skrojiti obrazovanje po meri svog deteta.
