Podelite objavu
Može li jedna Barbika da promeni način na koji razmišljamo o autizmu? A jedna knjiga, film ili slika?
Upravo tim pitanjima bavila se tribina „Između prikaza i razumevanja: invaliditet u umetnosti, medijima i pop-kulturi“, koju je Organizacija DAN organizovala u Deli prostoru povodom 2. aprila, Svetskog dana podizanja svesti o autizmu.
Tribina je održana u okviru projekta „Pod krovom podrške – zajedno do usluge“, koji Organizacija DAN realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije.
Veliko interesovanje publike i puna sala potvrdili su da postoji potreba za razgovorom o tome kako umetnost, književnost, film i mediji oblikuju naše razumevanje autizma i invaliditeta.
U prvom delu programa istoričarke umetnosti Jelena Petković i Marija Milenković povele su publiku na svojevrsno putovanje kroz istoriju umetnosti – od praistorije do savremenog doba. Kroz dela umetnika poput Kanaleta, Hijeronimusa Boša, Dijega Velaskesa, Hosea de Ribere, Teodora Žerikoa, Vinsenta van Goga i Fride Kalo pokazale su kako su se kroz vekove menjali načini predstavljanja bolesti, invaliditeta i različitosti, ali i kako su društveni stavovi oblikovali umetničke prikaze.
Drugi deo tribine bio je zamišljen kao otvoren razgovor Biljane Stojanović i glumca Bojana Krivokapića o tome kako film, književnost, pozorište i pop-kultura oblikuju naše prve predstave o autizmu. Kroz primere poznatih filmova, serija i knjiga razgovaralo se o stereotipima, očekivanjima koja stvaraju umetnička dela, ali i o odgovornosti autora, glumaca i medija u predstavljanju osoba sa invaliditetom.
Posebna pažnja posvećena je pitanju autentičnosti – ko priča ove priče, ko igra ove uloge i koliko prisustvo osoba sa invaliditetom u umetnosti može doprineti njihovoj većoj vidljivosti i boljem razumevanju u društvu.
Razgovor nije ostao samo na umetnosti. Otvorena su i pitanja o tome kako predstave koje gradimo kroz filmove, knjige i medije utiču na način na koji kao društvo razmišljamo o inkluziji, podršci i položaju osoba sa invaliditetom i njihovih porodica.
Na kraju tribine, umesto klasičnog zaključka, učesnicima su ponuđene preporuke za gledanje i čitanje kao poziv da razgovor nastave i nakon događaja.
Preporuke Organizacije DAN
Za gledanje
Temple Grandin
Film zasnovan na životu Temple Grandin, jedne od najpoznatijih osoba sa autizmom. Donosi autentičan pogled na način razmišljanja osobe iz spektra i pokazuje kako podrška i razumevanje mogu otvoriti prostor za razvoj potencijala.
Zanimljivost: Iako nije bio kandidat za Oskara jer je snimljen kao televizijski film, osvojio je čak 7 Emmy nagrada i Zlatni globus za glavnu glumicu Claire Danes.
CODA
Priča o odrastanju devojčice koja je jedini član porodice koji čuje. Film je značajan i zato što gluve članove porodice igraju gluvi glumci, čime autentičnost postaje sastavni deo priče.
Zanimljivost: Dobitnik 3 Oskara, uključujući nagradu za najbolji film. Troy Kotsur postao je prvi gluvi glumac koji je osvojio Oskara za glumu.
Love on the Spectrum
Dokumentarna serija koja prati mlade osobe sa autizmom u potrazi za partnerskim odnosima. Umesto stereotipa, prikazuje svakodnevni život, emocije, humor i želju za bliskošću.
Za čitanje
Čudan događaj sa psom u noći – Mark Haddon
Roman ispričan iz perspektive petnaestogodišnjeg dečaka koji svet doživljava na drugačiji način. Jedna od najznačajnijih savremenih knjiga koja podstiče razumevanje različitih načina razmišljanja.
Čudo – R. J. Palacio
Roman o dečaku sa razlikom u izgledu koji prvi put polazi u redovnu školu. Iako nije priča o autizmu, snažno govori o prihvatanju različitosti, empatiji i inkluzij iz ugla, samog dečaka, članova porodice, vršnjaka, njihovih roditelja i zaposlenih u školi.
Preporuke Bojana Krivokapića i Instagram profila „Neosvetljeni ćošak“, koji vodi Taisa Krivokapić
Za gledanje
„Zašto se smeje?“ – predstava Narodnog pozorišta Sombor
Predstava inspirisana životom porodica koje odgajaju decu sa autizmom otvara pitanja prihvatanja, komunikacije, predrasuda i svakodnevnih izazova sa kojima se suočavaju. Režirao ju je Đorđe Nešović, čiji je mlađi brat osoba sa autizmom, pa je predstava nastala i iz njegovog ličnog iskustva.
Za čitanje
Hadersfild – Uglješa Šajtinac
Drama po kojoj je kasnije snimljen i istoimeni film, govori o usamljenosti, nepripadnosti, prijateljstvu i teretu koji ljudi nose, bez jednostavnih podela na „drugačije“ i „uobičajene“. Preporuka je kao podsetnik da dobra književnost ne nudi gotove odgovore, već razvija empatiju i razumevanje ljudskog iskustva.
Ovaj materijal objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovorna je isključivo Organizacija DAN i ona ne odražava nužno stavove Evropske unije.
